Manastir Sv. Prohor Pcinjski

Udolini reke Pcinje, zavaljen u podnozju planina Kozjak i Rujan, obraslih stoletnom hrastovom sumom punom divljaci i mnogih pitkih izvora, nalazi se manastir Sveti Prohor Pcinjski. U neposrednoj je blizini granicnog prelaza sa BJR Makedonijom i udaljen 20km od auto puta Beograd-Skoplje-Atina. Po narodnom predanju osnovao ga je vizantijski car Diogen (Roman IV) 1068/70. i posvetio ga Prepodobnom Ocu Prohoru. Predanje kaze da je vlastelin Diogen, loveci u planini Kozjak, susreo pustinjaka Prohora koji mu je prorekao da ce biti car To se i obistinilo. Na mestu gde su se prvi put sreli, car podize hram koji je tokom vremena stradao. Pre devet vekova kralj Milutin je na ostacima stare crkve podigao novu i zivopisao je. Manastir je vise puta tokom devetovekovne istorije rusen i paljen. Najveca ostecenja pretrpeo je 1454. godine od Turaka i 1817. od Arnauta. Crkva je gorela i krajem XIX veka, a obnovljena 1898. godine.  U najstarijem delu crkve sacuvane su mosti Svetog Prohora iz kojih je, po predanju, teklo sveto miro cudotvorne moci. Tokom visevekovnog postojanja, u manastiru Svetog Prohora bila je razvijena prepisivacka delatnost, a kasnije je postojala stamparija.  Manastir poseduje freske iz XIV i XV veka velike ikonografske vrednosti.  U sklopu manastira odnedavno je otvorena manastirska riznica, a konak je obnovljen i preuredjen u turisticko - kongresni objekat visoke kategorije.  U blizini manastira nalaze se vredna srednjovekovna arheoloska nalazista.